growth code rs - Interpersonalne veštine su pola uspeha na poslu

Interpersonalne veštine su pola uspeha na poslu

Postoji li intervju za posao u kome se ne proveravaju interpersonalne veštine? Danas su male šanse za to. Već u oglasu za posao možete videti da se na nekom radnom mestu očekuje od kandidata da pokaže razvijene: veštine komunikacije, liderstvo, motivisanje drugih, timski rad, saradnja, coaching … lista je poduža. Velike su šanse da će kandidat sa razvijenim interpersonalnim veštinama imati veće šanse da dobije posao. Najčešći razlog je zato što je lakše povezati se sa drugima i sarađivati, ukoliko imamo razvijene interpersonalne veštine. Posledićno, veće su šanse da ćemo brzo i efikasno ostvarivati rezultate.

 

Šta su interpersonalne veštine?

 

Interpersonalne veštine, ili ”soft skills” su veštine koje koristimo da se povežemo, sarađujemo i razumemo druge. Najvidljivije su u komunikaciji sa drugima. Neke od interpersonalnih veština su: komunikacija, aktivno slušanje, motivisanje drugih, razrešavanje konflikata, fleksibilnost, empatija, timski rad, liderstvo.

Mnoge od ovih veština se zasnivaju na komunikaciji. Posledično, da bismo razvijali interpersonalne veštine, korisno je da prvo razvijamo veštine komunikacije. Veštine komunikacije obuhvataju neverbalnu komunikaciju, paraverbalnu komunikaciju i čitavu paletu tehnika komunikacije. Dobar trening komunikacije će pre svega obuhvatiti preispitivanje osnovnih uverenja o sebi i drugima, to jest životnu poziciju iz koje nastupate u interakciji sa drugima. Osnovni razlog za to je što vaša osnovna uverenja o sebi i drugima određuju pravac i ishod komunikacije. Za upoznavanje sa osnovnim životnim uverenjima kurs TA 101 je dobar izbor.

 

Važnost interpersonalnih veština na poslu

 

            Spomenula sam već da je jedan od benefita dobro izgrađenih interpersonalnim veština taj što se lakše povezujemo i radimo sa drugima, bez obzira koliko oni bili drugačiji od nas. I obrnuto, kolegama je lako da se povežu sa nama. Dakle, veće su šanse da ćemo uživati u radu sa drugima.

            Ljudi sa razvijenim interpersonalnim veštinama su efikasniji. U interakciji sa drugima lakše uviđaju nova rešenja. Sa dobrim interpersonalnim veštinama stvara se prostor za izražavanje i razmenu unutar tima ili između pojedinaca. Posledično, dolazi se do više informacija i mogu se doneti kvalitetne i brze odluke.

            U jednom od Mckinsey istraživanja o tome kakva će biti radna mesta u budućnosti i koje veštine će nam biti potrebne, jedan od četiri osnovna seta veština koja predviđaju uspeh u budućnosti su interpersonalne veštine. Upravo zbog prepoznavanja važnosti interpersonalnih veština u uspostavljanju i građenju odnosa i izgradnji poverenja u timu, interpersonalne veštine i dalje ostaju na prvom mestu po važnosti u radnom okruženju.

 

Kako razvijati interpersonalne veštine?

 

Evo nekoliko smernica odakle da krenete.

 

Saznajte nešto više o sebi. Tražite fidbek od kolega, menadžera i ljudi koji su vam bliski. Saslušajte.

Napravite svoju samorefleksiju. Otvoreno sagledajte gde ste danas u svom razvoju i po pitanju razvijenosti interpersonalnih veština. U tome vam može pomoći Kompas za postavku razvojne mape koji je besplatan i možete ga zatražiti ovde.

 

Upišite kurs TA 101. Tokom ovog kursa ćete naučiti da prepoznate svoj pristup u komunikaciji drugima, upoznaćete se sa mogućnostima u komunikaciji koje vode ka konstruktivnim ishodima, naučićete da prepoznate način na koji se povezujete sa drugima, i opcije za postizanje saradnje i sinergije. Ukratko, kroz ovaj dvodnevni kurs, bavimo se razvojem interpersonalnih veština i samosvesti koristeći osnovnu teoriju i alate Transakcione analize.

10 Pitanja i odgovora o Osnovnom kursu iz Organizacione Transakcione analize, TAO 101

10 Pitanja i odgovora o TA 101

10 Pitanja i odgovora o Osnovnom kursu iz Organizacione Transakcione analize, TAO 101

 Šta vas očekuje u Novoj godini? Velike su šanse da odgovor na ovo pitanje duboko u sebi već znate. Poznajete svoj lični stil na poslu. Poznajete svoju motivaciju. Ukoliko nastavite da se povezujete sa drugima na način na koji ste navikli, velike su šanse da ćete potvrditi svoja stara uverenja o sebi, drugima i o životu. 

1.Šta je TAO 101 kurs?

TAO 101 je osnovni kurs iz Organizacione transakcione analize, koji je međunarodno akreditovan. To znači da ovaj kurs drži međunarodno priznati TA 101 instruktor i da nakon ovog kursa dobijate sertifikat koji odgovara ITAA standardima po kojima se realizuje bilo koja validna TA 101 obuka u svetu. 

  1. Po čemu se TAO 101 razlikuje od TA 101?

TAO 101 po kvalitetu odgovara kursu TA 101. Ukoliko se realizuju po međunarodnim standardima, u pitanju je isti kurs. Samim tim, ukoliko ste završili TA 101 kod medjunarodno priznatog učitelja, nije vam potreban TAO 101.

Ipak, razlika u praksi postoji. TAO 101 je fokusiran na primenu u organizacijama i na radnom mestu. To znači da je kreiran za odrasle koji rade i koji su zainteresovani da TA znanje primene u svom radnom okruženju.

Kroz TAO 101 proćićete međunarodno propisane teme za TA 101. S tom razlikom što su primeri i vežbe orijentisani na razumevanje sebe i drugih u radnom okruženju i samim tim, na primenu u radnom okruženju.

  1. Kome je TAO 101 kurs namenjen?

TAO 101 je namenjen svim zaposlenima, menadžerima, liderima i HR profesionalcima.

Ukoliko želite da unapredite svoje interpersonalne veštine, proširite svest o sebi i upoznate se sa elementima vaše životne priče koji utiču na vašu karijeru i uspeh, ovaj kurs je pravi izbor za vas.

TAO 101 kurs je namenjen i svim onim HR profesionalcima koji žele da prodube svoje razumevanje ličnosti, motivacije i liderstva na radnom mestu, i predstavlja prvi korak u daljoj edukaciji iz Organizacione transakcione analize, prema međunarodnim standardima.

  1. Koji je cilj TAO 101 kursa?

TAO 101 kurs prvenstveno služi za upoznavanje sa osnovnim teorijama transakcione analize, primenjenim u poslovnom okruženju.

Primarno, fokus je na proširivanju samosvesti učesnika kursa. Kroz obradu različitih teorijskih koncepata i praktične vežbe u sigurnom okruženju, učesnici imaju priliku da se upoznaju sa svojim načinom funkcionisanja na radnom mestu. Do kraja kursa svaki učesnik može da prepozna svoje snage i oblasti za razvoj i odluči šta želi dalje da uradi po tom pitanju.

Sekundarno, stiče se mogućnost da se bolje razumeju ponašanja drugih u okruženju, kao i uvid u osnovne interpersonalne mehanizme na radnom mestu.

  1. Koje veštine se razvijaju na ovom kursu?

Tokom TAO 101 kursa razvijaćete brojne interpersonalne veštine, ako što su: veštine komunikacije, veštine empatije, razumevanje i rešavanja konflikata, kao i veštine donošenje odluka, osnove liderstva i upravljanja promenama.

I mnogo više, tokom kursa ćete otkriti koja ponašanja i uverenja preferirate u interpersonalnim odnosima, i postoje li neka koja vode boljim ishodima po vas i okruženje.

  1. Šta ćete naučiti na TAO 101 kursu?

Tokom kursa upoznaćete se sa osnovnim teorijama transakcione analize:

  1. Teorijom ličnosti, to jest teorijom o ego stanjima, koju ćemo posebno razmatrati iz ugla ličnosti na radnom mestu i interpersonalnih veština.
  2. Teorijom komunikacije, kako nadalje ego stanja i transakcije utiču na kvalitet komunikacije i interpersonalnih odnosa na radnom mestu.
  3. Teorijom motivacije, govorićemo o gladima, stroukovima i kulturi fidbeka na radnom mestu.
  4. Produktivnost i upravljanje promenama kroz model strukturiranja vremena.
  5. Osnove liderstva i životni skript.
  1. Kakva je metodologija kursa?

U kreiranju TAO 101 kursa poštovala sam principe učenja kod odraslih, tako da je kurs mešavina formalnog učenja kroz trening, socijalnog učenja u malim grupama i u parovima i učenja iz iskustva kroz vežbe koje podstiču samoreflekciju i nove uvide.

  1. Koliko kurs traje?

Prema standardima ITAA, TAO 101 je dvodnevni kurs sa ukupno 14 sati edukacije, koji se realizuje uživo.

  1. Ko je predavač TAO 101 kursa?

Predavač na TAO 101 kursu je Danijela Đurić, CTA-O, TA 101 instruktor.

  1. Kako mogu da se prijavim? Ukoliko vas interesuju termini za naredni kurs, možete nam pisati na info@growthcode.rs
tem building - growth code

Dva razloga za i dva razloga protiv tim bildinga

        Kada je najbolje vreme za tim bilding? Vodite li se godišnjim dobima, ili potrebama tima? Tim bilding podstiče sinergiju tima, i pomaže timu da prevaziđe izazove pojedinih razvojnih faza. Evo nekoliko razloga zbog kojih biste mogli da razmotrite tim bilding kao organizacionu aktivnost:

        Nešto se promenilo na nivou organizacije

       Ukoliko ste promenili organizacionu strukturu, imate novu strategiju, nove vrednosti u organizaciji, pravi je trenutak da okupite tim izvan poslovnih prostorija i na kreativan način podstaknete povezivanje sa novinama. Iako zvuči da odluku o tome šta ćemo prihvatiti donosimo ovde i sada, korišćenjem racionalnih kapaciteta, velike su šanse da ćemo intuitivno opaziti i doživeti šta nam se dopada ili ne dopada.

        Nešto se promenilo na nivou tima.

        Ukoliko imate novog lidera ili nove članove tima, računajte da vaš tim ulazi u novu razvojnu fazu formiranja. Bez obzira koliko se dugo poznavali neki članovi tima, kreira se nova dinamika sa dolaskom novih članova ili lidera. Tim bilding može pomoći u boljem upoznavanju lidera i članova tima tokom faze formiranja tima.

       Ipak, tim bilding ne može da reši sve. Neki izazovi u timu zahtevaju složenije, fokusirane intervencije, kao što je timski koučing.

        Evo situacija u kojima tim bilding može biti malo ili čak nimalo od pomoći:

        Nedovoljno prisustvo lidera u timu.

        Ukoliko lider nije dostupan, ili je nejednako udaljen od različitih članova tima, to može izazvati procese unutar tima kao što su: kompetitivnost, nesuglasice, konflikti. Tim bilding može nakratko da približi članove tima, međutim, povratkom u isto radno okruženje u kome tim ima disfunkcionalnost pokreće ustaljene obrasce ponašanja.

        Tim može, ali ne postiže maksimum.

        Razlozi niskog učinka i produktivnosti u timu traže razumevanje dinamike tima, dobru dijagnostiku i rad sa timom. Često tim ima uvid u svoje izazove, ali ne zna sa koje strane da ih otvori i kako da ih reši. Sagledavanje kako tim funkcioniše na nivou strukture, dinamike i kulture (psihodinamike), kroz planirane intervencije timskog koučinga može efikasno da podrži promenu i razvoj tima.

under construction - growth code

Faze u razvoju tima

        Timovi su neophodni za postizanje izvanrednih rezultata. Onda kada je potrebno uraditi više posla sa manje resursa, organizacija se okreće timovima, računajući na njihovu sinergiju i produktivnost. Kako razumeti timove? Običnim posmatranjem timova možemo zaključiti da su oni više od strukture koju vidimo na organizacionoj šemi. Ako je struktura skeleton koji drži tim na okupu, ono što se dešava između članova tima čini dinamiku koja vodi ka poslovnom rezultatu u većem ili manjem stepenu. Jedan od načina da razumemo dinamiku tima, i pomognemo timu da unapredi dinamiku je poznavanje faza razvoja tima.

        Ovaj koncept je razvio Bruce Tuckman 1965. godine, nakon što je istražio 50-tak članaka o empirijskim studijama. Prvo je prepoznao četiri faze u razvoju grupe, da bi kasnije u saradnji sa Mary Ann Jensen, u daljim istraživanjima dodao i petu fazu. Faze razvoja grupe su: formiranje, faza sukoba, normiranje, izvršavanje i faza raspuštanja grupe.

       Svaku od ovih faza možemo razlikovati prema obrascu odnosa unutar grupe i prema usmerenosti prema zadatku.  

       Faza formiranja (forming) tokom koje se članovi grupe upoznaju, orijentišu, prepoznaju svoju ulogu u timu i upoznaju očekivanja lidera. U ovoj fazi razvoja timu je korisno odvojiti vreme za upoznavanje, uspostavljanje strukture, jasnih očekivanja i ciljeva. Lider je nosilac ovog procesa. U ovoj fazi, tim bilding aktivnosti mogu da doprinesu daljem razvoju tima.

       Faza sukoba (storming) donosi timu sukobe, koji imaju za cilj da se upoznaju različitosti, uspostave standardi rada i razumeju drugačije perspektive u timu. Sve ono što je propušteno da se dogovori tokom prethodne faze, sada može biti izvor konflikta: sve nejasnoće oko podele uloga, odgovornosti, zajedničkih ciljeva, donošenja odluka. Pored uskoba na nivou odnosa, prema zadacima se mogu javiti reakcije u vidu odbijanja, kritičkog sagledavanja uloge i odgovornosti. U ovoj fazi je važno da lider nežno i odlučno drži granice. Pod tim smatram da je važno da ima dovoljno empatije i razumevanja za potrebe drugih, i da ujedno sukob iskoristi da se trenutni procesi i način rada unaprede, uz poštovanje granica unutar tima.

        Fazu normiranja (norming) karakteriše osećaj pripadnosti timu. Tokom faze sukoba, članovi tima su mogli da upoznaju različite perspektive i pristupe. Poslednično, nastaju nova pravila i standardi rada i nove, adaptirane uloge. U pristupu poslu tim se orijentiše na otvorenu razmenu mišljenja i mogućih pristupa.

        Faza izvršavanja (performing) je faza konstruktivnog rada i aktivnosti usmerenih ka visokom učinku. Uloge u timu su jasne ali i dovoljno fleksibilne, nejasnoće na nivou strukture su razrešene. Tim je fokusiran na ostvarenje ciljeva. Ukoliko su prethodne faze uspešno završene tim se fokusira na rad i postiže ciljeve. U ovoj fazi, mogući propust je da se zaboravi proslavljanje uspeha i odavanje priznanja za uspeh članovima tima, što može proizvesti nezadovoljstvo i demotivaciju.

        Faza raspuštanja (adjourning), timovi u nekom trenutku dođu do kraja. Njihov posao je završen, projekat je gotov, ili se tim reorganizuje, spaja ili deli u zavisnosti od potrebe organizacije. U ovoj fazi je važno prihvatiti emocije koje prate process: uzbuđenje ili frustraciju, tugu ili radost, strah, ljutnju – sve one emocije koje mogu pratiti odvajanje i rastanak. Ovo je važna faza evaluacije postignutog i pozdravljanja u timu.

        Iz ovog teksta lako možete zaključiti da je Tuckmanov model linearan – postoji tendencija u grupi i u timu da se ove faze dešavaju jedna za drugom. Ipak, to ne mora da bude tako. Faze ne moraju nužno da se dešavaju ovim redosledom. Ukoliko zadaci neke faze nisu završeni, postoji mogućnost da će se tim vratiti u tu razvojnu fazu, posebno u stresnim situacijama. Isto tako, razvojne faze ne predstavljaju cev u koju tim uđe u trenutku formiranja i onda neminovno ide napred. Sa dolaskom svakog novog člana tima ili lidera, tim ponovo ulazi u fazu formiranja. Ili, ima potrebu da uđe u fazu formiranja. Korisno je da lider poznaje process razvoja tima, ili da ima podršku od strane team coacha ili kolega iz ljudskih resursa, kako bi tim zadovoljio potrebe svoje razvojne faze i izbegle frustracije nastale od nerealnih očekivanja. U odnosu na fazu razvoja tima.

        Spomenula sam dva nivoa posmatranja tima: nivo strukture i dinamike. Postoji i treći nivo, psihodinamika, koji možemo da posmatramo kroz kroz grupni imago, vrednosti, tipične transakcije. Grupni imago ima svoje faze razvoja. O tome ćemo drugom prilikom.

growth code blog - Kultura fidbeka – zablude o fidbeku

Kultura fidbeka – zablude o fidbeku

        Da li ste nekada bili na treningu na kojem se uči kako da tražite za sebe pohvalu? I zašto biste uopšte to uradili, kad postoji toliki rizik da neko pomisli da ste nadmeni, arogantni, neskromni i tako dalje. Ova lista zabrana da za sebe tražimo pohvalu je poduža.

        Iz ovog razloga, radije pričam o kulturi fidbeka nego o veštini davanja fidbeka. Jer, kako ćemo se odnositi prema fidbeku ili povratnoj informaciji, umnogome zavisi od toga kakvi su naši lični mehanizmi fidbeka, i kako se u našoj kulturi odnosimo prema fidbeku. U priču o fidbeku utkani su generacijski programi, kulturološki kontekst, vaspitanje i rane odluke koje donosimo o sebi i drugima u periodu detinjstva.

Osnovne potrebe ili gladi

        Šta ljude pokreće da nešto urade, na svoju dobrobit ili štetu? Osnivač Transakcione analize, Erik Bern je razmatrajući motivaciju uveo pojam gladi, umesto potreba, kako bi naglasio da je glad zapravo pitanje preživljavanja. Ukoliko neku svoju glad ne zadovoljimo, dovodimo u pitanje svoj život i svoje blagostanje.

        Postoje različiti nivoi na kojima funkcionišemo, pa samim tim i različite gladi.

        Na biološkom nivou postoji glad za stimulacijom: za hranom, stimulacijom čula i fizičkim zadovoljstvom.

        Na psihološkom nivou, postoji glad za prepoznavanjem: ko smo i šta radimo. Ovo znači da aktivno tražimo pohvalu i kritiku, i prihvatamo onaj deo informacija o sebi koji nam je potreban da bismo se osećali dobro. Ovaj mehanizam uključuje i samo-pohvaljivanje. U transakcionoj analizi koristimo pojam strouk (stroke) kako bi se označila dublja priroda fidbeka i njegova funkcija da dotakne i prepozna biće.

        Na socijalnom nivou, postoji glad za strukturom: kako stukturiramo svoje vreme i kako to utiče na našu sposobnost da uspostavimo i održimo kontakt sa drugima.

        Dinamika motivacije se razvija u interakciji između ova tri nivoa. Pa tako, nedostatak na jednom nivou može dovesti do kompenzovanja u vidu pojačanih aktivnosti na drugom nivou kojima težimo da nadomestimo nezadovoljenu glad. Na primer, nedostatak priznanja na poslu osoba može kompenzovati strukturiranjem svog vremena isključivo u napornom radu, polazeći od pretpostavke da će rezultate ipak neko spontano opaziti i nagraditi nekim vidom prepoznavanja.

        Dakle, gladi jesu važne. Ukoliko ne vodimo računa o njihovom zadovoljenju, dovodimo u pitanje neku oblast svog blagostanja.

        U radu sa menadžerima došla sam u kontakt sa brojnim zabludama o fidbeku, koje su uslovljene kulturološki ili vaspitanjem. Možemo da ih posmatramo kao filter koji reguliše protok fidbeka. Postojanje zdravog filtera je poželjno, u vidu zdravorazumske procene, kritičkog razmišljanja koje informacije koje dajemo ili dobijamo imaju smisla. Na primer, na vrlo konkretan upit ”Šta bih po tvom mišljenju mogla da promenim u pristupu klijentima?” , osoba može dobiti odgovor ”Ti sve radiš pogrešno.” Zdrav filter za fidbek će osobi pomoći da u tom trenutku odvoji korisnu poruku od etikete, i da zatraži konkretan fidbek ”Šta tačno radim pogrešno?”, umesto da poruku primi u kompletu, uvredi se ili obeshrabri. Zdrav filter za fidbek je naša odgovornost prema sebi, preuzimanje odgovornosti da poruke koje šalje sagovornik su njegova odgovornost, a naša reakcija na njih, naša odgovornost. Ujedno, mi smo odgovorni da svoje biće obasipamo porukama koje su tačne, a odbijamo one koje iskrivljuju realnost.

        Tipične zablude o fidbeku koje srećemo u poslovnom i privatnom okruženju, Štajner je nazvao Strouk ekonomija, kako bi ukazao na naučene i kulturološke obrasce trgovine fidbekom, kao da je u pitanju skupa roba.

Zabluda 1: Nemoj hvaliti druge. Ili, Ko se hvali, taj se kvari.

        U osnovi ove zablude je predrasuda sa kulturološkim korenima. Osnovna funkcija ove zablude je zaštita. U vreme kada postoji opasnost, važno je biti na oprezu i voditi računa da nešto ne krene po zlu. Pohvala se u tom slučaju vezuje za opuštanje i prepuštanje uživanju u svom postojanju, što neprijatelj može iskoristiti i ishod može biti koban. Prepuštanje uživanju, potencijalno odvlači od teškog rada za preživljavanje i zato se vezuje za lenjost. Složeni koreni ovog mehanizma omogućuju da on opstane i da se prenosi sa generacije na generaciju. Na žalost, istraživanja pokazuju da ponašanja na koja se obrati pažnja opstaju. Ponašanja koja su ignorisana se gase. Zamislite situaciju u kojoj tim postigne izvanredan rezultat. Umesto da proslavi sa timom i oda priznanje za uspeh, menadžer odahne što je sve dobro prošlo i odmah se fokusira na naredni projekat, usmeravajući članove tima na nove odgovornosti. Velike su šanse da će tim omanuti u nekom koraku novog zadatka, kako bi barem kroz kritiku prikupio potvrdu o svojoj važnosti u timu.

        U nedostatku pohvale, velike su šanse da će osoba prikupljati kritike, kako bi došla do priznanja svoje važnosti.

Zabluda 2: Ja sam iskrena, kažem u lice sve što mislim. Ili, što na um, to na drum.

        Necenzurisano iznošenje svog mišljenja je zapravo agresivno ponašanje. Ukoliko sebi dajemo oduška da kažemo sve što mislimo, ne vodeći računa o sadržaju poruke i uvremenjenosti, u stvari se ponašamo agresivno. Ovakvi izlivi uglavnom u sebi nose etiketiranje druge osobe (Ti si lenj/nesposoban/glup…), često su u pitanju generalizacije (Ti si uvek/ nikad u stanju da…) i ne biraju mesto i vreme. U pitanju su prenaglašene poruke drugoj osobi, često iz pozicije moći, koje imaju za cilj da ponize i pokažu ko je u pravu. U timu je teško izgraditi poverenje sve dok ovakve poruke opstaju kao dozvoljeni obrazac ponašanja.

Zabluda 3: Tražiti fidbek, a posebno pohvalu je glupo i pretenciozno.

        ”Šta ti se dopalo u mom radu danas?”  ili ”Šta ti se dopada u mom pristupu poslu/ timu/ klijentima?”

        U razvojnim projektima za lidere najčešće je najneprijatniji prvi susret sa vežbom traženja pohvale. Isprobajte. Postavite danas nekom u svom poslovnom okruženju makar jedno od ovih pitanja.

        Razlozi su najčešće vezani za vaspitanje i kulturološki kontekst: potreba da se ne izdvaja od drugih, negiranje lične jedinstvenosti jer predstavlja pretnju jednakosti u kolektivu su istorijska zaostavština u našoj regiji. Tražiti pohvalu za sebe se tumači kao neskromnost, arogancija, nadmenost i slično. U realnosti zapravo, pohvalom dobijamo priznanje za svoj doprinos i podršku za ekspanziju lične vrednosti i sposobnosti na radnom mestu. Pohvala podstiče kreativnost i inovativnost jer nas podstiče da koristimo kreativne i slobodne potencijale Slobodnog Deteta, znanja i razmišljanje Odraslog. Posledično, naše postignuće i produktivnost rastu.

        Da. Tražite pohvalu za sebe. 

Zabluda 4. Nemoj prihvatati pohvale koje želiš.

        Kakav je vaš odgovor na pohvalu koju dobijete? Prepoznajete li svoj odgovor u nekoj od sledećih konstatacija:

        ”Ma nije to ništa. ”

        ”Jeste to bilo dobro, ali sam zato juče zabrljala…”

        ”Hvala ti i ti si divan kolega.”

        ”O baš lepo od tebe, ja se nikad ne bih setila da pohvalim.”

        Primiti pohvalu zahteva pažnju. Čujte poruku. Primite poruku. Dišite. Ne morate se zahvaliti. Ne morate dati pohvalu za uzvrat ili učiniti uslugu za uzvrat. Nekad je dovoljan samo osmeh i slaganje sa sagovornikom.

Zabluda 5. Nemoj odbijati fidbek koji ne želiš.

        Često pričamo o primanju kritike. Da, primiti kritiku je ponekad izazovno. Ali, šta je sa kritikom koju ne želimo da primimo. Sasvim je u redu da kritiku sagledamo koristeći  svoje kritičko razmišljanje, da prepoznamo deo poruke koji je korisan i ukazuje na naše ponašanje, i da taj deo prihvatimo. Nismo u obavezi da se složimo u potpunosti sa sagovornikom.

Zabluda 6. Nemoj sebe hvaliti.

        Bilo da to radite u sebi ili na glas, samopohvala je važan mehanizam. Pohvalu sebi uputite što češće, izražavajući zahvalnost svom telu, svom razmišljanju, osećanjima. Pohvalite svoje postupke. Vi najbolje znate kakva ste osoba, pohvalite sebe kao osobu. Pohvala od drugih ljudi može da bude manje predvidljiva, i zato je važno da sami prepoznajemo ko smo i negujemo pohvalom svoju samosvest. U takvom okruženju, konstruktivna samokritika, usmerena na ponašanje je takođe dobrodošla.

        Da bi se ovakve zablude prepoznale i razgradile, korisno je upoznati se sa svojim uverenjima i razvijati zdrave mehanizme fidbeka kroz treninge i druge oblike ličnog i profesionalnog razvoja. Prijavite se na neku od obuka ili se informišite ovde.

ask-2341784__480

Intervju sa Sari van Poelje

Momenat transformacije kroz organizacionu TA

Početak ove priče doseže do zime, tri godine unazad. U to vreme bila sam na prekretnici u životu. Preispitivala sam svoju svrhu i kako da iskoristim svoje znanje i iskustvo iz Transakcione analize. U potrazi za inspiracijom, zatekla sam se sa knjigom u rukama Keeping the TAO Torch Alight: Berne After Reading od autora Sari van Poelje. Nakon dužeg perioda, povratila sam svoje interesovanje za Transakcionu analizu. 

”Volela bih da upoznam autorku!”

Ova knjiga mi je ponudila više od znanja.  Pronašla sam i uvide i implikacije – veliki izvor ideja za primenu Transakcione analize na radnom mestu. Pitala sam se ko je autor?  Posetila sam website Intact Akademije koju je Sari osnovala, kontaktirala je, i tako smo se upoznale. Sari je međunarodni coach i ekspert za agilnost i inovativnost. Ono što njen pristup čini drugačijim je transformacija koju kreira u procesu učenja, koristeći bogato iskustvo i znanje kao licencirani TSTA. 

Hajde da pričamo o primeni Transakcione analize u organizacijama

Predstavljam vam delove naših razgovora koji su mene inspirisali da koristim Organizacionu Transakcionu analizu kao resurs u učenju i u mojoj praksi konsultanta i coacha. 

Pretrpani smo prilikama za učenje i razvoj. Zašto programi Intact Akademije? 

Sari: Intact Akademija više od 35 godina akredituje coacheve, lidere i konsultante u 10 zemalja. Mi smo treneri sa iskustvom u obukama i coachingu, i što je još važnije, svi smo bili na liderskim pozicijama u organizacijama. Samim tim, kada obučavamo druge, mi to činimo iz iskustva i fokusirani smo ne samo na to šta treba učiniti nego i kako to tačno sprovesti. Mi verujemo da su coachevi, konsultanti i lideri alat u svom radu i zato vodimo računa da u našim obukama lični razvoj zauzima podjednako važno mesto kao i profesionalni razvoj.  Naši učesnici postaju i izvanredni profesionalci i samosvesni, saosećajni pojedinci. 

Kako TA doprinosi rastu biznisa?

Sari: Transakciona analiza predstavlja metodologiju i alat za transformaciju pojedinaca, grupa i organizacija. Na nivou pojedinca TA pomaže osobi da bolje upozna sebe, da efikasno komunicira i da promeni svoju životnu priču u najinspirativniju i najmoćniju moguću verziju.  Na grupnom i organizacionom nivou TA nam omogućava da radimo na unapređenju učinka, saradnje i na kreiranju kulture zasnovane na vrednostima i etici, što podržava rast organizacije u njenom okruženju. 

Kada je pravo vreme da se postane coach?

Sari: Moja sugestija je da osoba stekne izvesno radno i životno iskustvo kako bi radila kao profesionalni coach. Ipak, smatram da nikada niste premladi da krenete da učite coaching veštine. Ja sam krenula u 22. godini i još uvek učim 35 godina kasnije 

Kako team coaching doprinosi profesionalnom razvoju?

Sari: Team coachevi moraju da ovladaju veštinama individualnog i sistemskog coachinga.  Sistemski pristup pomaže da se sagleda tim kao celina i kao vaš klijent. Takođe, podstiče razmišljanje o tome kako granice, uloge, dinamika i kultura utiču na nas kao pojedince. Ili, kako ponekad pojedinci ”nose” problem celog tima.  Team coaching vam pomaže da osmislite kako ćete korak po korak da uspostavite jasnu strukturu, odnose u kojima vlada saradnja i kulturu koja podržava inovativnost. 

Svet prolazi kroz velike promene, mi se menjamo i živimo novu realnost. Zašto team coaching danas? 

Sari: Organizacije nisu skup pojedinaca. Organizacije su skup timova. Team coaching je danas važniji nego ikad. “Ako uspemo da pomerimo paradigmu sa individualne koristi ka kolektivnoj odgovornosti, moćićemo zajedno da rešimo velike probleme sa kojima se svet suočava danas.”

Transform

Team coaching, od razvoja do transformacije tima

Postoji li pravi trenutak za team coaching? Kada ste u novoj situaciji, da li prvo očekujete od tima da nauči da ”pliva” u njoj? Ili očekujete da uskoče odmah, zato što ste obezbedili svima pojaseve za spasavanje? Ili možda očekujete od članova tima hrabrost da skoče u duboku vodu i ”proplivaju” pred vašim očima? 

Često lideri sa kojima radim posebno poštovanje pokazuju prema članovima tima koji su ”proplivali”. Govore sa ponosom o sopstvenoj dobroj proceni i kako se rizik isplatio. Ovakve priče često opravdavaju sve one situacije u kojima neki drugi nisu proplivali. 

Ovaj primer nije uvod u temu da li treba ili ne treba raditi na razvoju tima pre nego se tim susretne sa novim zadacima. Neki od poznatih modela rukovođenja potvrđuju da sa povećanjem znanja i sposobnosti zaposlenih u timu raste i njihova spremnost da uspešno obave zadatke. Ulaganje u razvoj tima je preduslov da bi tim bio uspešan. 

Ukoliko se pitate i dalje kada je pravi trenutak za team coaching, odgovor je sada. 

Razvojne aktivnosti su investicija. Već smo u jednom od prethodnih tekstova pisali o standardima koje treba da zadovolji trening ili razvojni program da bi doveli do željene promene. Ovde ćemo se osvrnuti na uslove koji utiču na razvoj tima.

Kao lider dajte lični primer

Liderov uticaj na razvoj tima je presudan. Ukoliko lider ulaže u razvoj svojih veština i zalaže se za razvojne aktivnosti, veće su šanse da se članovi tima zainteresuju za lični razvoj. Zaposleni su motivisani za razvojne prilike koje im nudi njihov lider, i u kojima im se on pridružuje.

Dogovorite se oko razvojnih ciljeva

Često se podrazumeva da svi želimo da postignemo isti razvojni cilj, ili da svi na isti način definišemo naše razvojne oblasti. Isto tako, ljudi imaju različite fantazije o tome kako razvoj funkcioniše. Neki na primer smatraju da je na treneru ili na coachu da im omogući promenu. Na taj način, otpisuju svoje sposobnosti i mogući doprinos. Ukoliko preskočimo proces ugovaranja razvojnih ciljeva, lako se može dogoditi da su naša očekivanja različita. 

Obezbedite transformaciju

Obezbedite lični razvoj, iskustvo transformacije stavova i pristupa poslu, pre nego razvoj veština. Treninzi obećavaju sticanje veština. Treninzi nude korisna znanja i alate. Ipak, količina informacija koja se izgubi već sat vremena nakon treninga prelazi 50% usled nedostatka primene i ponavljanja. 

U metodologiji team coachinga pažljivo smo integrisali gore navedene uslove. Tako na primer, lider sve vreme radi na svom razvoju i na razvoju tima. Jedan od prvih koraka u radu sa timom je ugovaranje ciljeva. Time postižemo dogovor oko željene promene i o doprinosu svakog od učesnika na tom putu. Tako stvaramo uslove za transformaciju i za razvoj koji je više od sticanja veština.

Zovemo se tim - team coaching - growth code

Zovemo se Tim, a da li to jesmo?

Na poslu sam često deo tima. Decenijama. Menjaju se kontekst, ljudi, zahtevi, međutim, odrednica ’’tim’’ je konstanta. Radila sam u kompanijama gde se na svim nivoima govorilo o timovima, a timski rad je dobijao počasno mesto kao kompanijska vrednost i najviši standard ponašanja ili kao kompetenca neophodna za obavljanje posla. Iako se ustalio u rečniku lidera, u tim kompanijama timski rad nije nužno i živeo. Menadžeri su inače skloni da zaposlene u svojoj službi zovu timom, kako bi naglasili potrebu za postizanjem uspeha, važnost atmosfere timskog duha i međuzavisnost. U želji da izgrade tim organizuju treninge ili team building, i zaista, efekat bude vidljiv, iako na žalost kratkog daha. 

Kako postići da tim zaista bude Tim i da efekti uloženi u razvoj tima budu održivi?

U svojoj knjizi The Wisdom of Teams, J. Katzenbach i D.Smith kažu da je tim mala grupa ljudi (manje od 20) komplementarnih veština, koji su posvećeni zajedničkoj svrsi i ciljevima. Njegovi članovi su posvećeni jedni drugima i smatraju jedni druge odgovornim za postizanje timskih rezultata. 

U poslednje vreme se u poslovnom svetu mnogo govori o svrsi – zašto nešto radimo, zbog čega postojimo, čemu doprinosimo, kako svojim radom menjamo svet? Često na početku rada sa klijentom primetimo da zaposleni malo znaju o istorijatu kompanije, viziji, misiji i vrednostima, što kreira poteškoće da se povežu i odrede svrhu postojanja tima. Iako kompanija ima definisanu svrhu postojanja, timu je potrebno da pronađe svoju svrhu unutar kompanije kojoj će težiti u svakodnevnom radu. Bez svrhe u koju veruje, timu nedostaje jasna vizija čemu teži i za šta ili koga ulaže dodatne napore kako bi se postigli zacrtani ciljevi. Na žalost, čak i najinspirativnija svrha često nije dovoljan pokretač da bi tim zaista bio tim. Ono što je neophodno je da lider i svi članovi tima istinski veruju u tim i svrhu njegovog postojanja. Tim zaista čini timom međuzavisnost njegovih članova i vera u sposobnost tima da se nosi sa izazovima i postigne rezultat, pri čemu je svako voljan da svoje ciljeve zameni timskim. Ova vrsta poverenja je najteža, i neki timovi ne prevaziđu taj izazov. Često lider svojim primerom podstiče ostvarenje individualnih ciljeva, ili čitava kompanija funkcioniše tako da se nagrađuje individualni doprinos pojedinca. U takvoj kulturi timovi se teško formiraju. 

Timu su potrebni izazovni ciljevi na koje će usmeriti svoje delovanje. Pre nekog vremena je jedan član tima na team coaching sesiji izjavio da ima rešenje za postojeći konflikt u timu ’’Znam, nama je potreban team – building!’’. Zapravo – ne. Timu su potrebni izazovni zadaci kako bi se kretao u pravcu ispunjenja svoje svrhe. Team – building  može pomoći u fazi formiranja tima, sa jasnim ciljevima da se članovi tima upoznaju, kreira sinergija, postave svrha i ciljevi. Ipak, team – building sam po sebi neće dovesti do boljih rezultata. Još jedna bitna razlika je u tome da li lider ispod sebe ima tim, ili je lider ujedno i deo tima. Da li ste  nekad bili u situaciji da vaš lider koristi tim da bi završio posao umesto njega? U tom slučaju, lider daje primer individualnog pristupa poslu, bez obzira koliko često govori ili očekuje od vas da budete tim. Zbog ove osetljive ali važne karakteristike uspešnog tima, na team coachingu lider učestvuje zajedno sa timom, zajedno sa timom postavlja ciljeve promene i zajedno sa timom se kreće u pravcu željenog stanja. 

Lideri često osećaju da tim može više. Kad pogledam unazad, i sama sam kao direktor u nekim timovima pitala, šta je to što bi nas učinilo još produktivnim timom? Postoji li nešto što ne vidim, a što bi pomoglo da naš tim postigne izvanredan uspeh za koji instiktivno znam da je predodređen da postigne? 

Pitate li se vi kako da unapredite učinak vašeg tima? Imate li utisak da može više od onog što postiže, bez obzira kako dobri ti rezultati bili? Team coaching vam pomaže da izgradite razvojni put i napravite željenu promenu u timu. Ovaj pristup omogućava da kroz kombinaciju individualnog i timskog coachinga, u ograničenom vremenskom periodu postignete željenu promenu. Tu smo da zajedno sa vama sagledamo potrebe i razvojne planove, koristeći se okvirima Transakcione analize, sistemskog pristupa i integrativnog organizacionog razvoja.

Želite da saznate više?

Zašto kažemo tim a mislimo na grupu

Zašto kažemo Tim, a mislimo na Grupu?

Da li je tim zaista preduslov da se završi očekivani posao? Zavisi od toga šta očekujete. 

Kada sam na prvoj radionici u okviru edukacije za Team coacha čula od dr sci Sari van Poelje da je radna grupa često sasvim dovoljna da se efikasno završi posao pomislila sam, koliko bi se menadžera bolje osećalo samo sa tim saznanjem i dozvolom da je sasvim u redu da vode efikasnu službu a ne nužno i tim? 

Neki uređeni sistemi, posebno korporacije, kreiraju kulturu u kojoj je individualni doprinos nagrađen a ne timski. Kompletni sistemi nagrađivanja su najčešće postavljeni tako da prate ostvarenje individualnih ciljeva i KPI pojedinca, ne uzimajući u obzir međuzavisnosti u sistemu. Ako odemo korak dalje, neki poslovi su takvi da podrazumevaju individualni rad i rezultat pojedinca. U svim ovim okolnostima je bolje biti organizovana radna grupa u kojoj su jasne uloge i zadaci svakog pojedinca, nego pseudo tim (J. Katzenbach,  D. Smith) u kome ne postoji posvećenost ni fokus ni na timsko ni na individualno postignuće, upravo zbog zabune oko toga što se zagovara timsko a podstiče individualno postignuće. 

Svaka grupa u svom razvoju može da prođe transformaciju u tim, i svaki tim može da otkloni   prepreke u svom funkcionisanju kako bi postao visoko produktivan tim. Ova transformacija se najefikasnije pokreće i dešava kroz grupni ili team coaching

Na jednom team buildingu komercijalnog tima na kome sam učestvovala kao fasilitator, njihov direktor je u pozdravnom govoru rekao: Važno je da u totalu postignemo ciljeve za ovu godinu, ali je podjednako važno da svi prođemo kroz cilj. 

Mnogo je rečeno u ovoj jednoj rečenici, postavljen je standard da tim kao celina bude uspešan.

Ovaj tim ima pred sobom izazovnu godinu i okupili su se da postave svoje ciljeve i dogovore način kako će ih postići. To nisu ciljevi lidera, ili pojedinih članova tima, to su zajednički ciljevi. I više od toga, postavljen je standard uspeha po kome je tim uspešan ukoliko su svi stigli do cilja. Tim u kome se članovi tima međusobno podržavaju i oslanjaju jedni na druge gradi sinergiju u kojoj se postiže više nego u individualnom ili grupnom radu. Lideru bi verovatno bilo lakše da podeli zadatke prema odgovornosti pojedinaca, međutim, ovaj tim očigledno teži da postigne više od postavljenih standarda. Kada je potrebno da učinimo više od prosečnog rezultata, onda je potrebno da imamo tim. Sve dok se očekuje da sistem funkcioniše po uhodanim pravilima, kada su tržište i poslovanje stabilni, sasvim je dovoljno da zaposleni rade u radnim grupama gde svako odgovara za svoj rezultat. 

Šta se dešava kada se okolnosti promene? U slučaju da se pojave izazovi u performansu organizacije, nagle promene u okruženju, poput situacije sa pandemijom izazvanom virusom Covid 19, tim dobija svrhu, tj.viziju, izazovni zadatak, i zaposleni sa liderom se često spontano okupljaju, međusobno se podržavajući i pružajući podršku jedni drugima. U ovakvim okolnostima susrećemo se sa situacijom da kompanije imaju izraženu potrebu za timom. Prema E.Bernu (Struktura i dinamika organizacije i grupa, 1963) u situacijama kada postoji spoljašnji pritisak, unutar organizacije se usmeravaju snage ka odbrani od opasnosti, gde se članovi usmeravaju prema spoljašnjem izazovu. Iako izazovna, trenutna situacija itekako gradi uslove u kojima timovi i timski kapaciteti rastu. Sa druge strane, potreba za visoko produktivnim timovima je sve jača i timovima će trebati podrška u toj transformaciji. Team coaching je metoda izbora za razvoj tima.