Transakciona analiza, ili skraćeno TA, predstavlja širok spektar teorija i alata koji se koriste za razumevanje i rast pojedinaca i organizacija. Iako je izvorno potekla iz psihoanalize, TA se razvila kao humanistički pravac u psihologiji, razrađujući osnovne koncepte za razumevanje ljudske prirode i potencijala za rast: potencijal za rast, dozvola za autentičnost i kreiranje (samo)zaštite.
Ko je osnivač Transakcione analize?
Osnivač TA je Erik Bern (Eric Berne), psihijatar i psihoanalitičar, poreklom iz Kanade. Pre II svetskog rata Berne je radio na psihijatriji, na osnovu čega je tokom ratnih okolnosti bio angažovan kao psihijatar pri vojsci. Po završetku rata, Bern se posvetio proučavanju i istraživačkom radu, te u tom periodu razvija rane teorije i osnovne koncepte koji se danas koriste: ego stanja, strukturiranje vremena, igre, stroukovi.
Berne se edukovao za psihoanalitičara i aktivno se bavio unapređenjem psihoanalize i njenih koncepata. Njegov pristup nije naišao na razumevanje i odobrenje psihoanalitičara tog vremena, pa je njegov zahtev za članstvo odbijen sa obrazloženjem da on još uvek nije spreman. Ovakav razvoj događaja je inspirisao Berna da razvije novu školu, koju je nazvao Transakciona analiza, zasnovanu na njegovim razmišljanjima o ličnosti, njenom razvoju i potencijalu za rast i promenu.
Kako je Transakciona analiza dobila ime?
U vreme kada je Transakciona analiza još uvek bila ideja u umu svog osnivača, psihoterapija je trpela kritike da nema naučnu jedinicu za merenje i proučavanje (Harris, 1967). Bern je osnovnu naučnu jedinicu u Transakcionoj analizi nazvao transakcija. Transakcija se sastoji iz transakcionog stimulusa i transakcionog odgovora. Na primer, nedaleko od ulaza u direkciju kompanije stoji novi kolega kojeg ste juče upoznali. On vam domahuje, Vi mu otpozdravljate. Ova razmena izmedju vas je jedna transakcija. Posmatranje transakcija je postala osnova za uočavanje obrazaca u ponašanju pojedinca i grupa, kao i osnova za prepoznavanje i razvoj ostalih koncepata i teorija u Transakcionoj analizi, po čemu je i čitav pravac dobio ime.
Oblasti primene Transakcione analize
Iako je Transakciona analiza poznata kao psihoterapijski pravac, ona nalazi primenu i u organizacijama, kao i u oblastima savetovanja i edukacije. Organizaciona transakciona analiza obuhvata primenu TA u treningu, konsultantskom radu, organizacionom razvoju i u upravljanju u organizacijama.
Čime se bavi Organizaciona TA?
Eric Berne je još u svojoj knjizi Struktura i dinamika grupa i organizacija iz 1963.godine, otkrio koncepte u radu sa organizacijama i liderima, koji su i dalje aktuelni i primenljivi: 6 Bernovih dijagrama za dijagnostiku organizacije, Organizaciona struktura, Organizaciona dinamika, Autoritet u grupi, 3 uloge lidera, organizaciona kultura i koncept grupnog imaga. Teorije i alate iz Organizacione TA u svom radu mogu da koriste HR menadžeri, coachevi, konsultanti, kao i lideri. Organizaciona TA podstiče zaokret ka sistemskom razmišljanju, sagledavanje organizacije ili tima kao celine, uz razumevanje strukture, dinamike i psihodinamike koja vlada unutar sistema, i time uvodi i razumevanje TA koncepata koji se koriste u individualnom radu u svetlu ispoljavanja i njihove uloge u sistemu.
Praksa pokazuje da organizacione intervencije zasnovane na TA teoriji i metodologiji dovode do željene transformacije, promena u organizacionoj kulturi i liderstvu, kao i do unapređenja ljudskih sposobnosti i snaga u organizaciji. Iz tog razloga, naši programi prenose ovakva znanja liderima i HR profesionalaca, poštujući ujedno TA filozofiju i koncepte u realizaciji samih programa.
Osnovna filozofija ”Ja sam OK, ti si OK”
Osnovna filozofija TA je zasnovana na međusobnom poštovanju bića: Ja sam OK, ti si OK, možemo dodati i: oni su OK. U osnovi je uverenje da kao biće jesmo jednako vredni kao i drugi ljudi na planeti i da ujedno to važi i za ljude oko nas i sve one koji čine naš sistem. Svako od nas ima pravo na svoje potrebe, misli, osećanja i ponašanja. Iz ove pozicije poštovanja sebe i drugih, moguće je graditi konstruktivne odnose sa drugima.
Gledajući iz ugla učenja i razvoja, Transakciona analiza ističe autonomiju kao važan cilj u radu sa ljudima. Bern je prepoznao tri važna aspekta autonomije: svest (prisutnost i reagovanje u sadašnjem trenutku), spontanost (mogućnost da se izabere između više različitih načina reagovanja u datoj situaciji i intimnost (sposobnost da u odnose sa drugima uđemo otvoreno, pokazujući svoja autentična osećanja).
Koncept izgradnje autonomije ima svoju primenu i u Organizacionoj TA. Primenu ovih koncepata možemo sagledati na primerima razvoja organizacije. Recimo da kompanija podstiče svesnost kroz zainteresovanost za mišljenje zaposlenih, i da ih uzima u obzir prilikom donošenja odluka. Podsticanje spontanosti se dešava kroz osnaživanje i razvoj zaposlenih kako bi samostalno obavljali svoj posao, koristeći se svojim znanjima, sa dovoljno prostora inovativnost. Intimnost se gradi kroz otvorenost lidera da ispričaju ličnu priču, pokažu svoju nesavršenost i iskreno interesovanje za zaposlene. Kroz rad sa ovakvim konceptima HR profesionalci i lideri stiču mogućnost da planiraju intervencije sa dubokim razumevanjem njihovog značenja i mogućnošću da predvide efekte svojih intervencija.
Pridružite se našoj Newsletter zajednici i saznajte više o Organizacionoj TA.
