”Ono što treba da se postigne u radu sa Vama jeste da oni razviju proaktivnost.”, kaže menadžer i osetim kako me ovom porukom poziva da klimnem glavom i složim se, kao svako dobro vaspitano dete pred autoritetom. Kao što očekuje i od članova tima, da saslušaju njegove zahteve, da se slože i da urade kako im se kaže.
Ima li prostora u takvoj relaciji za željenu proaktivnost? A za kreativnost? Inovativnost? Može li trening veština komunikacije ili coaching da pomognu ovom timu u razvoju?
Transakciona analiza nam, između ostalog, pomaže da analizirajući lični stil komunikacije sagledamo kako komuniciramo danas i kakav podsticaj šaljemo drugima u komunikaciji. Posledično, kako da lični stil u komunikaciji prilagodimo, kako bi naše poruke maksimizirale šanse za konstruktivne ishode u komunikaciji. Ono što drugi opažaju dok pričamo jesu reči, ton i ponašanje. Na ovaj način, oni opažaju naša funkcionalna ego stanja. I na svaku našu poruku najčešće nesvesno biraju odgovor.
Ukratko, prepoznajemo 6 funkcionalnih ego stanja:
- Negujući Roditelj, koji se reflektuje kroz poruke brižnosti o potrebama drugih, ili kroz prezaštićuća ponašanja prema drugima. Na primer: Kako ste, Marko? Kako mogu da vam pomognem?
- Kritikujući Roditelj, ukazuje na pravila i norme, kritikuje, opominje, ukazuje na rizike, šta se treba i mora uraditi na poslu. Na primer: Po proceduri, ovaj izveštaj treba da se završi do kraja meseca, što je sutra, Marko.
- Odrasli, poruke koje dolaze iz ovog ego stanja karakteriše objektivnost, deljenje informacija i racionalno ukazivanje na input – output u organizaciji. Na primer: Znači, ovaj zadatak treba da završim do sutra. Šta onda od ova tri projekta na kojima radim može da sačeka?
- Slobodno Dete je kreativno, inovativno, otvoreno za brainstorming. Iz ovog ego stanja zaposleni iznalaze kreativna rešenja, autentično se povezuju sa drugima i stvaraju. Na primer: Ovo mi se baš dopada. Hajde da zajedno pogledamo koji su nam naredni koraci.
- Adaptirano Dete, karakteristično je prihvatanje pravila i ponašanje kojim se izbegava da se bude u nemilosti, dobije kritika ili na bilo koji način uđe u sukob sa autoritetom. U ovom modu skloni smo da prihvatamo obaveza, iako objektivno nema više prostora u radnom vremenu za njih. Na primer: Naravno, potrudiću se da završim do podne.
- Buntovno Dete karakterišu ponašanja vezana za suprotstavljanje autoritetu, prkos pravilima, preispitivanje pristupa i načina rada. Na primer: Eto, nisam stigao. Neće zbog toga stati cela firma, zar ne?
Ni jedno funkcionalno ego stanje nije nužno dobro ili loše, svako od njih u određenim okolnostima može da doprinese konstruktivnom rešenju situacije. Na primer, Kritikujući Roditelj je korisan u kontroli posla, a može efikasno ukazati i na kršenje pravila. Reakcije iz Adaptiranog Deteta su korisne kada je korisno pokazati pristojnost i poštovanje pravila. Da bismo komunicirali konstruktivno, korisno je dakle da biramo iz kog ego stanja je najučinkovitije da pošaljemo poruku, i naravno, koje ego stanje sagovornika pozivamo.
Ipak, najviše u saradnji sa ljudima postižemo kada koristimo ego stanja Odraslog i Slobodno Dete i kada ih pozivamo da iz ovih ego stanja reaguju. Evo i zašto. Zamislite kada bi u toku žustre rasprave dvojice menadžera oko sukobljenih ciljeva (Kritikujući Roditelj – Kritikujući Roditelj) jedan od njih promenio pristup i rekao na primer:
”Čujem Vas. Očigledno nam je obojici stalo do ovog projekta. Razmisliću o Vašem predlogu A do sutra. Značilo bi mi da Vi pogledate moj predlog C, šta kažete?”
Kako bi ova ili slična poruka uticala na dalji tok komunikacije?
Julie Hay je u svojoj knjizi Transactional analysis for trainers pisala o važnosti prilagođavanja ličnog stila situaciji i cilju komunikacije. Iako je izbor ličnog stila važan, ono što sledi nakon naše poruke (stimulusa) je odgovor sagovornika (reakcija), odakle dobijamo informaciju iz kog ego stanja nam sagovornik odgovara. Dakle, otvara se nova oblast komunikacije, nivo interakcije sa drugima, ili interpersonalni nivo.
Osnivač transakcione analize Erik Bern je u svojoj knjizi Šta kažeš posle zdravo naveo da svaki put u komunikaciji imamo na raspolaganju 6597 različitih načina, koristeći ovih 6 funkcionalnih ego stanja. Naravno, jedan manji skup od 15 tipičnih obrazaca koristimo češće od preostalih, o čemu ću pisati u nekom od narednih tekstova.
Da završimo priču sa početka ovog teksta. Šta mislite, ukoliko se zaposlenima najčešće obraćamo iz Kritikujućeg Roditelja, koje ego stanje tipično pozivamo? I koje ego stanje biste savetovali menadžeru sa početka priče da češće koristi, kako bi podstakao proaktivnost?
