etički principi u radu sa ljudima

Na klackalici: etički principi u radu sa ljudima

Na šta prvo pomislite kada čujete reč etičnost? Neke od mogućih asocijacija su: kvalitet, profesionalnost, ispravno, dobro ili loše, tačno ili pogrešno, osuda, krivica, upiranje prstom, skretanje pažnje, pravila ponašanja… Često zbog konotacija procene dobrog ili lošeg, profesionalci imaju averziju da iznesu etičku dilemu. Jer, neko će morati da bude u pravu, a neko ”u krivu”. 

Kada postoji ”viša sila” u vidu moranja i pravila kako nešto treba da se radi, velike su šanse da ćemo se postaviti submisivno i adaptirano. Na žalost, odatle nemamo moć, i kapacitet da odreagujemo racionalno, da prikupimo potrebne informacije, pokrenemo diskusiju i da tražimo rešenje. Kada izaberemo takav pristup, vrtimo se u začaranom krugu proganjajući druge kao neetične, ili osećajući se krivim i etiketirajući sebe. Čini se da je razgovor o etičkim dilemama daleko efikasniji ukoliko etičke principe doživljavamo kao smernice za podizanje kvaliteta i profesionalnih standarda. Može li takva perspektiva da promeni pogled na etičke principe? Meni takvo gledište deluje oslobađajuće. 


Ovo nije jedina prepreka. 

U svakodnevnoj dinamici posla, koliko imamo vremena za etičke principe? Pretrpanih kalendara, čini se, nikada nije pravi trenutak da napravimo predah i sagledamo koji nas etički principi vode u radu. Pitanje je, da li za to trebamo pauzu? Svaku aktivnost i poslovnu odluku u trenutku možemo videti kroz prizmu onih etičkih principa koji su nam važni u profesionalnom kontekstu. Da li je nedostatak vremena izgovor? Ili nam jednostavno nedostaje etički okvir da bismo se orijentisali? Ili supervisor sa kojim biste situaciju prodiskutovali?

Zamislite ovaj scenario:

Pohvalili ste se kolegi kako klijent napreduje u individualnom coaching sa vama. Kolega vam kaže da nije ni čudo da vaš klijent napreduje, kada zna da mu je ovo poslednja šansa da zadrži posao. Vi tu informaciju niste imali do sada. Iznenađeni ste. Kako će ova informacija uticati na vaš odnos? Sa kim biste prvo popričali?


U ovakvim situacijama, velike su šanse da ćemo postupiti prema svom obrascu ponašanja, koji ne mora nužno biti orijentisan ka konstruktivnom rešenju, već eho neke stare priče o tome kakvi smo mi, kakvi su drugi i kakav je svet. Zato je korisno da se ne osamljujemo u svojim dilemama i da o njima reflektujemo i diskutujemo sa supervizorom. Odnos sa supervizorom može pružiti zaštitu, osnaživanje i podršku i služiti kao podstrek za konstruktivno rešavanje dileme na kojoj se klackamo. Supervizora možete potražiti u okviru neke od coaching organizacija, popust EMCC i ICF, kao i u okviru TA zajednice u Srbiji, poput SATA ili u međunarodnim organizacijama EATA i ITAA. 


Profesionalne organizacije koje se bave sertifikacijom i razvojem konsultanata, coacheva i drugih profesionalaca koji rade sa organizacijama, imaju svoj etički kodeks. Ukoliko ste deo neke coaching organizacije poput EMCC Global verovatno orijentišete svoj rad prema njihovom etičkom kodeksu.


Organizacije transakcionih analitičara takođe imaju etički kodeks. Međunarodna TA organizacija ITAA reflektuje na vrednosti koje su u korenu TA filozofije. U samom kodeksu se nalaze etički principi primenljivi na odnos prema klijentima, prema sebi, polaznicima programa, supervizantima, profesionalnoj zajednici… Ukoliko pođemo od osnovnog stava Ljudi su OK, to znači da ćemo prema sebi i prema drugima nastupiti iz pozicije poštovanja ličnosti. Praktično govoreći, nećemo otpisati vrednost (ličnosti) zbog nekog postupka. To ujedno znači, ukoliko imamo etičku dilemu, da ćemo se baviti postupkom koji smatramo da spada u neželjeno ponašanje, a ne etiketiranjem osobe kao loše, zle i slično. 


Ukoliko zastupamo stanovište da su ljudi sposobni da misle, velike su šanse da će se to reflektovati na našu nameru, stav i ponašanje. To znači da ćemo u praksi računati sa tim da druga strana ima pravo na svoje mišljenje i procenu, kao i odgovornost za svoje ponašanje. Samim tim, nećemo sebe dovesti u situaciju da nudimo (neželjene) savete i donosimo odluke u ime drugih. Ukoliko ovo sagledamo iz ugla profesionalne uloge, nudićemo one usluge i ona znanja klijentima i kompanijama, za koja posedujemo znanje koje su verifikovale profesionalne institucije. Ukoliko verujemo da ljudi imaju pravo da preispitaju svoje odluke, velike su šanse da ćemo verovati u mogućnost promene i nastupati iz pozicije da je promena moguća. 


Graaf i Levy (2011) govoreći o etičkim pitanjima navode da je jedna od zamki da razmišljamo o ispravnom i neispravnom, o dobrom i lošem. Cilj etičke rasprave je da se kreira svest o izborima koje imamo na raspolaganju. Autori smatraju da diskusija o etici nema kraja i da je to zapravo naša misija otkrivanja šta je za nas adekvatno. Dobro rešavanje etičkih pitanja ne dovodi do savršenih rešenja. Cilj je da imamo dovoljno dobru praksu.


Zamislite da radite coaching sa generalnim direktorom kompanije, i da usput saznate da je on u romantičnoj vezi sa članicom tima, iako je oženjen. Ovo se kosi sa vašim vrednosnim sistemom. Šta biste uradili?


Nije retkost da se sa sličnim izazovima susretnete u radu sa ljudima u organizaciji ili tokom cachinga. Postupiti iz svog sistema vrednosti ne mora nužno da znači da je u pitanju ”ispravan” postupak. Iz toga razloga je korisno da ovakve i slične dileme rešavate u dijalogu, zajedno sa supervizorom. 


Iako može izgledati da je etički kodeks nepromenljiv, paradoks sa kojim se susrećemo u praksi jeste da postoje situacije u kojima kruto držanje za pravila može naneti štetu odnosu. Zamislite situaciju da ste otišli na dečiji rođendan i tamo sretnete klijenta sa kojim radite coaching. Pošto znate da nije poželjno da imate dualni odnos sa klijentom, to jest, da mešate privatno i poslovno, vi se samo javite i ostatak večeri se pravite da se niste sreli. Kako će izgledati vaša naredna sesija sa klijentom? Kako će ovakav pristup uticati dugoročno na vaš odnos?


Profesionalni odnos se ne dešava izolovano od života. Velike su šanse da ćete u nekoj situaciji postaviti sebi pitanje da li da podelite sa klijentom svoje iskustvo iz života i da ga tako inspirišete da traga za novim rešenjima? Ili da možda držite izrazito granice u odnosu i da se držite raspoloživih resursa isključivo iz njegovog konteksta ili studija slučaja. I da li biste u toj situaciji možda predstavili svoj primer kao primer nekog drugog?


Svest o etičkim pitanjima i dilemama podrazumeva stalnu refleksiju i samorefleksiju, spremnost da se usudimo, da preuzmemo odgovornost i rizik, da otvoreno diskutujemo sa supervizorom, klijentom i sa svim zainteresovanim stranama dileme i način za njihovo rešavanje. 

I za kraj, ne radi se samo o znanju šta je ispravo, a šta neispravno. Radi se o samosvesti. Da li sam na klackalici? Kakve su relacije po pitanju posvećenosti u odnosu, poštovanja, osnaživanja, zaštite, odgovornosti? Sa kim mogu da pričam povodom toga?

Za zakazivanje supervizije možete me kontaktirati ovde.

Growth Code

Preporučeni tekstovi

Comments are closed.